Kako je u vašem svetu sastojaka?

Ne tako davno ćerka mi je rekla da u našoj kući nema šta da se jede.

Kroz glavu mi je začas prošlo kako je bre nije sramota, teglim namirnice, seckam, stružem, pržim, pečem, suđa svaki dan kao da nam je šira familija stalno u gostima.

Od rečenice šta ima da se jede dobijem blaži osip i jači svrab.

Još mi je u glavi slika kako obe stojimo kraj otvorenog frižidera i kako se podsećam ‘Znaš da upravljaš svojim emocijama, znaš da upravljaš svojim emocijama.’ i onda prohladnim glasom (biće da je od hladnoće iz frižidera😊) kažem: ‘Pa vidiš šta sve ima u frižideru.’ i počnem da nabrajam: jaja, sir, slaninica, povrće,…

Na to mi ona, sasvim mirno odgovori: ‘Mama, pa to su samo sastojci.’

A onda uz onaj 𝘻̌𝘪𝘷𝘰𝘵𝘫𝘦𝘵𝘢𝘬𝘰𝘵𝘦𝘻̌𝘢𝘬 uzdah reče: ‘Ja živim u svetu sastojaka.’

Pokušala sam da napravim šalu da u frižideru ima IKEA sendvič (samo da ga sklopi😉) ali ispalo je da joj nije smešno.

Ta njena rečenica da živi u svetu sastojaka navela me na razmišljanje da i mi odrasli živimo u svetu sastojaka. Danas možda više nego ikad.

Od raznih edukacija za sticanje novih veština, preko nikad dostupnijih načina za dobijanje odgovora na pitanje ‘Kako da…?’ ili ‘Gde da…?’, bezbrojnih mogućnosti da se povežemo sa ljudima i zajednicama koje su nam važne pa sve do naših stečenih i ugrađenih veština, sposobnosti, znanja.

Šta ćete uraditi sa tim sastojcima, na vama je.

Možete ih ostaviti tamo gde su trenutno a možete ih sklopiti u kombinaciju za pamćenje.

Šta vi radite sa svojim sastojcima?