Kako znaš da će se sve završiti katastrofom?

Verovatno vam se u nekom periodu istovremeno dešavalo nekoliko vama važnih stvari.

Na primer renovirate kupatilo, čovek za pločice povredio ruku i u isto vreme važan projekat na poslu ulazi u završnu fazu, ili približilo se toliko željeno vreme za porodično letovanje a vaš tinejdžer želi prvi put na Exit, razne blistave i strašne kombinacije.

Kod mene je to u jednom trenutku bio skoro istovremeni krajnji rok da predam master rad na FON-u i završni rad na NLP Masteru. I još ponešto što je palo u dugačku senku ova dva za mene važna projekta.

Ono na šta nisam računala je u kakvom je stanju moja sposobnost žongliranja između stvari na koje mogu i stvari na koje ne mogu da utičem pa se dešavalo da mi stvari na koje ne mogu da utičem remete i rasprše energiju za stvari na koje mogu da utičem.

A onda sam kao i obično uzela knjigu😊

Knjiga je bila ‘Krava koja je plakala’ Ađana Brama (‘OPENING THE DOOR TO YOUR HEART’, Ajahn Brahm) a priča ‘Uhvaćen između tigra i zmije’ koja počinje tako što je jednog čoveka jurio tigar kroz džunglu.

Spasavajući goli život čovek je ugledao bunar i očajan skočio u njega. Istog časa shvatio je kakvu je strašnu grešku napravio. U bunaru nije bilo vode ali je zato na dnu ležala ogromna crna zmija.

Nagonski je pružio ruku ka zidu bunara i napipao koren drveta koji mu je omogućio da ne padne na zmiju koja je probuđena pokušavala da ga ugrize za noge. Sreća pa nije mogla da ga dohvati. Kao ni tigar koji je zamahivao šapama ali je ruka kojom se čovek držao za koren bila van njegovog domašaja.

Dok je razmišljao o svom nesrećnom položaju, čovek ugleda dva miša kako izlaze iz rupe u zidu i grickaju koren za koji se držao.

Tigar koji je pokušavao da ga dohvati gurao je omanje drvo kraj bunara na čijoj je grani bila košnica. Med iz košnice počeo je da kaplje u bunar. Čovek je isplazio jezik i uhvatio malo meda, nasmešio se i rekao: ‘Mmm! Baš je lepo!’.

Pisac kaže da se priča tradicionalno tu završava, da je nalik životu kada se često osećamo da smo uhvaćeni između gladnog tigra i velike crne zmije ali da i u tako teškim situacijama odnekud uvek kapne malo meda.

Kaže još i: ‘Ako smo mudri, pružićemo jezik i uživaćemo u njegovom ukusu. Zašto da ne? Kada nema šta da se učini, nemojte ništa ni činiti, uživajte u medu života.’

Da bi nam dao zaključak Ađan Bram je ispričao pravi kraj priče.

Dok je čovek uživao u medu, miševi su sve više glodali koren za koji se držao, velika crna zmija je bila sve bliže, tigar se sve više naginjao u bunar i samo što nije dohvatio čoveka. Tigar se nagnuo malo više, pao u bunar promašivši čoveka, pao na zmiju i ubio je, a od siline pada sam stradao i čovek se spasio.

Kao što piše na samom kraju priče, nikada ne možemo biti sigurni šta će se dalje dešavati, pa zašto da propustimo trenutke s medom.

Moji trenuci s medom su u ovom slučaju bili radost pisanja oba rada i zamalo da mi je stvarne i zamišljene nevolje upropaste.